Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Slobodne i carinske zone". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

SLOBODNE I CARINSKE ZONE

Beograd, mart, 2010.

SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………………..…..3

1.POJAM I KARAKTERISTIKE…………………………………………………….….4

2.SLOBODNE CARINSKE ZONE U SRBIJI……………………………………..……5

3.OSNIVANJE SLOBODNIH CARINSKIH ZONA……………………………………6

4.PREDUZEĆE ZA UPRAVLJANJE ZONOM I KORISNICI ZONE……………….8

5.SPECIFIČNOSTI POSLOVANJA U ZONAMA………………………………..…….9

6.CARINSKI NADZOR U SLOBODNIM I CARINSKIM ZONAMA…………...….12

ZAKLJUČAK………………………………………………………………………...…..14

LITERATURA……………………………………………………………………...……15

UVOD

Slobodne carinske zone su nastale iz slobodnih luka i lučkih gradova, a njihov razvoj i preobražaj u pravne institute započet je krajem XIX i početkom XX veka i traje do danas. U drugoj polovini prošlog veka su bile toliko rasprostranjene da se njihov broj u svetu merio stotinama, a udeo u obavljanju svetske trgovine koje su zahvatale, kretao oko 20%.Jugoslavija je dugo imala slobodnu carinsku zonu u Solunu, osnovanu konvencijom koju su zaključile Kraljevina Srbija i Kraljevina Grčka 1913. godine. Kako Srbija zbog I svetskog rata nije bila u mogućnosti da koristi zonu, sporazum je obnovljen 1923. godine sa rokom važenja od 50 godina. U Solunu se nalazila jugoslovenska carinarnica, a roba je do Jugoslavije prevožena železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom naših i grčkih carinskih vlasti. Ova konvencija je prestala da važi 1975. godine.

Postojao je, takode, i Jugoslovensko-italijanski sporazum, sklopljen u Osimu 10.XI 1975, koji je stupio na snagu 3.IV 1977. godine, a sadržao je, između ostalog, i Protokol o slobodnoj industrijskoj zoni. Taj Akt predviđao je oblast zone koja je obuhvatala oko 10 km2 jugoslovenske teritorije na granici u području Sežane i nešto manjeg dela italijanske teritorije na drugoj strani granice.

Prve carinske zone u bivšoj SFRJ osnovane su 1984. godine, u Rijeci i Kopru, zatim u Beogradu 1966, a posle i u Splitu, Puli i Novom Sadu, dok je sam institut slobodnih carinskih zona uveden, tj. pravno konstituisan 1963. godine, izmenama i dopunama Carinskog zakona. 1985. godine donet je Zakon o carinskim zonama, kao i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim zonama sa ciljem da od upravno¬carinskog instituta zone postanu privredni subjekti, uz zadržavanje statusa sastavnog dela jugoslovenskog carinskog područja. 1992. godine donet je Carinski zakon, a 1994. Zakon o slobodnim zonama. Oba ova zakona, sa izvesnim razlikama terminološkog karaktera, na isti način regulišu položaj zona kod nas.

Ovaj institut je prvo bio nazivan slobodnim i carinskim zonama, da bi kasnijim usvajanjem posebnog zakona (Zakona o slobodnim i carinskim zonama iz 1990. godine) u naše pravo i carinski sistem bila uvedena dva odvojena pojma koja i danas postoje: slobodne zone i carinske zone. Prvi više označava suštinsku ulogu slobodnih zona kao spoljnotrgovinskog instituta koji bi trebao da pospeši razvoj domaće privrede i izvoz, dok drugi-carinske zone treba da odražava nastojanja da se omogući efikasan i brz carinski postupak, odnosno sprovođenje posebnih mera carinskog nadzora pri uvozu, izvozu, provozu i smeštaju carinske robe u ovim zonama.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]